Part 3 ~ Chapter 09
Parisa nije bilo kraj mene kad sam se probudila; nije niti prespavao u mojoj sobi već je ljutito izašao iz kupatila nakon što smo se posvađali, zalupio vratima i nestao. Više ga nisam vidjela, ali to mi je pasalo. Nisam željela biti u istoj prostoriji s osobom s kojom sam se posvađala iako je bilo glupo što se odmah nismo pomirili.
Trebao je razmisliti koliko je glupo postupio što je spomenuo događaj kad sam se htjela ubiti jer sam tada bila bijesna, ljuta i mrzila samu sebe. Sada... sada sam se samo brinula za njega i nisam željela da učini glupost jer sam znala da bi mogao nastradati. Nisam znala kako bih reagirala da mi netko javi da mu se nešto loše dogodilo. Kad mi je Diana rekla da su ga napali vukodlaci mislila sam da ću umrijeti od straha i šoka, a sada sam znala da ga nikako nisam mogla odgovoriti od njegove zamisli.
Obukla sam majicu i otišla u kupatilo zavezati kosu u rep, a nakon toga sam izašla sam sobe jer više nisam imala volje za biti u zatvorenom prostoru. Namjeravala sam otići posjetiti Hucha u bolničkom dijelu pretpostavljajući da mu je bilo dosadno... ili da se pak družio sa Eloette ako ona nije imala što raditi, a pretpostavljala sam da je provjeravala pacijente.
Spustila sam se niz stepenice, pozdravila učenike koji su se penjali u svojim sobama. Samuel je svima naredio da ne odlaze nikamo, da budu ili u glavnoj zgradi ili u spavaonici kako bi bilo sigurni, a većina je bila poslušna. Neki su pokušavali izgledati stariji nego što jesu, pa su govorili da bi mogli srediti bilo kojeg demona, vampira ili vukodlaka koji im se suprotstavi. Naravno, Samuel bi se izderao na njih em zbog toga što je bio zabrinut zbog cijelog onog događaja em zbog toga što ga nisu slušali.
Otvorila sam glavna vrata ustanove, izašla vani i požurila korak prema glavnoj zgradi u kojoj se nalazila bolnica. Doista sam se nadala da će mi Eloette ili netko drugi reći da nitko nije preminuo i da se svi oporavljaju. Jedva sam sinoć zaspala. Bila sam nervozna i neprestano mi je vrištanje odzvanjalo u glavi, a Parisa nije bilo kraj mene da mi pomogne da zaboravim na to.
Počela sam trčati stepenicama kako bih što prije stigla do bolničkog dijela. Pošto je ambulanta bila dosta mala i popunjena, pacijenti su ležali u krevetima u hodniku. Prolazila sam kraj njih i promatrala ih. Činilo se da im je bilo bolje, a meni je bilo jako drago zbog toga.
Nasmiješeno sam pogledala u nekoliko vukodlaka iz Parisovog čopora koji su mi se nasmiješili, te klimnuli glavom, a kad sam pogledala ispred sebe ugledala sam Parisa kako laganim korakom odlazi prema vratima prostorije u kojoj se Huch nalazio. Pogledao je, sasvim slučajno, prema meni, ali ubrzo je odmaknuo pogled.
Odmahnula sam glavom i spustila pogled.
„Dita?“ –prozvao me Michael.
Podignula sam pogled i vidjela ga kako mi prilazi.
„Sve je u redu?“ –upitao me.
„Da.“ –klimnuo je glavom. „Kako su ostali?“
„Oporavljaju se. Mislim da mi lažeš, Dita! I Paris je poput tebe tako da... znam da je nešto bilo.“
Oblikovala sam usta u slovo o, a on je prekrižio ruke na prsima i pogledao me upitnim izrazom lica. Pogledala sam u drugu stranu, promatrala bijeli zid i duboko uzdahnula.
„Hoćeš li mi učiniti uslugu?“ –upitala sam ga.
„Da.“ –odgovorio je.
„Pazi na Parisa. Bojim se da bi mogao napraviti neku glupost?“
„Kao...?“
„Ne znam! Bojim se da bi mogao krenuti u potragu za njima i... nastradat će ako bude otišao! I sam to znaš! On mene ne želi slušati, ali možda tebe hoće!“
„Zaustavit ću ga ako bude htio otići, ok?“
Klimnula sam glavom i osmjehnula mi se, a on me potapšao po ramenu i prošao kraj mene. Pogledala sam u njega, nasmiješila se ponovno, a zatim krenula u posjet Huchu. Otvorila sam vrata ambulante i vidjela Eloette i Parisa kraj Hucha koji je sjedio na krevetu i smijao se.
„O, Dita, napokon si nam se pojavila!“ –uzvratio je nasmiješeno.
„Dođem ti kasnije u posjet, Huch!“ –Paris ga je lagano udario po ramenu.
Vukodlak ga je pogledao zbunjenim izrazom lica, a ja sam zakolutala očima jer sam znala da me počeo izbjegavati, a to me iritiralo. Prošao je kraj mene. Ja ga nisam ni željela pogledao već sam gledala ispred sebe, u Eloette i Hucha koji su me promatrali začuđeno. Kad su se vrata zatvorila iza mene, pogodila sam ih jastukom kojeg sam pronašla na praznom krevetu i duboko uzdahnula.
„Ne moram ni pitati da ste se posvađali, je l' da?“ –nadodao je Huch.
Prostrijelila sam ga pogledom, a on je povukao Eloette pred sobom i provirio je promatrajući me prestrašenim pogledom. Djevojka je odmahnula glavom i pogledala nasmiješeno u mene.
„Što god bilo, pomirit ćete se.“ –uzvratila je.
„Ja to znam, ali iritira me!“ –uzdahnula sam i sjela na stol.
„Što se dogodilo?“ –upitao me Huch.
„Glup je!“ –uzviknula sam.
„Uvijek su dečki glupi kad se svađaju sa curama!“
Prostrijelila sam ga pogledom.
„Povlačim ono što sam rekao!“ –podignuo je ruke.
Zakolutala sam očima.
„Stvar je u tome što je on jako ljut zbog svega što se dogodilo i strah me da će krenuti na njih! Ako krene sam na njih i bez plana, kao što će se pretpostavljam uskoro dogoditi, umrijet će! Ne želim da umre!!! Glup je i ne želi me slušati!“ –odmahnula sam glavom. „I jučer je spomenuo to da sam se htjela ubiti i...“
„Htjela si se ubiti?!“ –uzviknuli su oboje.
Pogledala sam zbunjeno u njih dvoje.
„Zar ste čuli samo to od svega što sam vam pričala?!“ –uzdahnula sam i zaklopila oči pokušavajući se smiriti.
„Ma čuli smo te, ali kad si se htjela ubiti?!“ –upitala me Eloette.
„Kad sam otkrila da sam demon.“ –odgovorila sam. „Nisam htjela živjeti tako jer sam ih mrzila, ali Paris me zaustavio!“
Oblikovali su oboje usta u slovo o.
„Bez brige, Dita, ja ću popričati s njim i sve će biti u redu!“ –nadodao je Huch.
Odmahnula sam glavom i duboko uzdahnula.
„Mislim da mu niti ti nećeš odvratiti misli od toga.“ –promrmljala sam tužno.
„Ma daj, znaš da sam ja ipak...“ –započeo je, ali iznenada zašutio.
Pogledala sam zbunjeno u njega dok je on gledao ispred sebe. Primijetila sam da mu se nosnice mrdaju, pa sam znala da je nešto namirisao. Upitnim izrazom lica sam pogledala u Eloette koja je samo slegnula ramenima i nastavila gledati u njega.
„Što je bilo?“ –upitala sam ga nervozno.
„Demoni.“ –odgovorio je, dignuo se sa kreveta i požurio do prozora.
Istrčala sam iz one prostorije i primijetila da su svi vukodlaci nervozno, po njihovim izrazom lica. Potrčala sam niz stepenice što sam brže mogla jer sam htjela vidjeti tko je došao i da li su to bili demoni koji su mislili napasti akademiju i ubiti lovce. Izvukla sam pištolj iz futrole i izašla iz glavne zgrade. Vidjela sam Parisa kako trči prema glavnom ulazu, pa sam potrčala za njim nadajući se da neće napraviti nikakvu glupost. Na sreću, nije se pretvorio u vukodlaka, pa sam ga stigla.
„Makni se, Dita!“ –viknuo je.
„Ma nemoj!“ –ljutito sam se izderala. „Pa da umreš sam, ha?!“
Zakolutao je očima, pogledao ispred sebe i stao, a ja sam se začudila njegovom postupku. Okrenula sam se i ugledala Hectora, Nemesis, Tanatosa i Deimosa pred zaštitarima koji su držali puške uperene u njih.
„Nemojte ih ozlijediti!“ –rekla sam otvorivši vrata. „Neće učiniti ništa!“
„Dita, trebam te!“ –Hector mi je prišao.
„Zašto?“ –Paris je stao preda mnom. „Opet ju želiš uzeti?“
„Paris, molim te!“ –uzviknula sam.
„Želim pričati o napadu!“ –nastavio je.
U onom trenutku gad je Paris uhvatio za majicu i nekoliko puta njime udario od zid. Tanatos i Deimos su odmah izvadili svoje pištolje koje su uperili u njegovu glavu dok je Nemesis stajala sa strane i odmahivala glavom.
„Testosteroni.“ –promrmljala je.
„Spustite te pištolje!“ –viknula sam. „Paris, a ti ga pusti!“
Odmahnuo je glavom i još nekoliko puta udario Hectorom od zid dok ga je on promatrao prijetećim pogledom. Jedino nisam shvačala zbog čega mu nije uzvraćao, zbog čega se nije borio.
„Reci svome dečku da ću mu propucati glavu ako ga istog trena ne pusti!“ –ljutito će Deimos.
„Otkinut ću ja tebi glavu!“ –proderao se Paris.
„Paris, molim te, pusti ga!“ –povukla sam ga za ruku, ali on ju je otrgnuo i udario me laktom u nos koji mi je istog trena počeo krvariti.
Okrenuo se šokirano prema meni dok sam ja promatrala kako mi crvena krv kapa po dlanu.
„Žao mi je, Dita, nisam...“ –započeo je.
„Jebi se!“ –gurnula sam ga i pogledala u Hectora i ostale. „Dođite za mnom!“
Paris je još jednom pokušao dođi do mene, ali zaprijetila sam mu pištoljem držajući drugom rukom nos.
***
„Znači tako...“ –uzdahnuo je Samuel i zaklopio oči. „Toga sam se i pribojavao!“
Odmahnula sam glavom i pogledala u prozor. Hector nam je upravo ispričao da je Nemesis čula razgovor između Adonisa i vojskovođe. Naredio je da ubiju sve vukodlake, demone i vampire koji ne žive u Gradu Tame, a da nakon toga namjeravaju napasti akademiju kako bi ubili sve lovce i zavladali ljudskim gradovima.
„Diana, Jasion...“ –ravnatelj se dignuo sa stolice.
Uputili su nekoliko koraka naprijed.
„Pobrinite se da se svi učenici vrate svojim kućama, jasno?“ –uzvratio je. „Ne želim da itko od njih bude ovdje kad dođe do rata, ok?“
Klimnuli su glavom i izašli iz one prostorije.
„Michael i vi ostali, dođite sa mnom. Moramo se dogovoriti oko pripreme za obranu!“ –rekao je i izašao iz sobe.
***
Stajala sam u sobi, kraj prozora, i promatrala crnu šumu. Jedina svijetla, koja bi se vidjela u daljini, su bila ona od dežurnih lovaca koji su morali paziti na to da nas nitko ne napadne preko noći. Htjela sam biti među njima, ali Samuel je rekao kako će ondje staviti slabije lovce koji bi nas mogli alarmirati kako bismo se mi mogli odmarati.
Nitko nije shvaćao da se ja nisam željela odmarati i da sam ja htjela biti ta koja će pomagati.
Kucanje na vratima me prekinulo u gledanju u crnini, pa sam pogledala prema njima. Paris je zakoračio u sobu, a ja sam zakolutala očima i pogledala ponovno u prozor. Bila sam ljuta na samu sebe što nisam zaključala vrata jer ga nisam željela kraj sebe.
„Ok...“ –stao je kraj mene. „Znam da si ljuta na mene!“
„Izlazi!“ –pokazala sam mu rukom prema vratima.
„Molim te, Dita, nemoj biti takva!“
„Bit ću super sa dečkom koji me udario laktom u nos, koji me nije slušao, koji se htio ubiti i PUSTITI ME SAMU!!!“
Odmahnuo je glavom.
„Ja sam ta koja bi trebala odmahivati glavom, a ne ti!“ –viknula sam. „Zato odlazi!!!“
Uhvatio mi je ruke i lagano me prislonio na zid. Prostrijelila sam ga pogledom i frknula ljutito dok me on gledao ravno u oči.
„Jesi li se barem malo smirila?“ –uzdahnuo je.
Zakolutao je očima, a onda mi pustio ruke. Rukom sam prošla kroz kosu, prekrižila ih zatim na prsima i pogledala ljutito u njega.
„Zašto si takva?“ –upitao me.
„Zašto si ti takav?“ –odmahnula sam glavom. „Zar ti uopće nije stalo do mene?!“
„Zašto to misliš?!“
„Zato što si bio uporan kad si govorio da želiš pod svaku cijenu otići pronaći ubojice tvojih prijatelja! Razumijem da si bijesan zbog onoga što su učinili. I ja sam, ali ja nikada ne bih bila toliko glupa i napravila nešto o čemu prije ne bih razmislila!“
„Kao u trenutku kad si se htjela ubiti?!“
„Zašto to spominješ?!“ –viknula sam i gurnula ga. „Očito žališ što si me spasio!“
„Daj, Dita, nisam mislio ništa loše.“ –uzdahnuo je. „Oprosti što sam to spomenuo!“
Odmahnula sam glavom i ljutito pogledala u drugu stranu. Prislonio je svoj dlan na moj obraz i lagano okrenuo glavu prema njemu. Poljubio me.
„Nemoj misliti da ćeš poljupcem spasiti stvar!“ –podsjetila sam ga.
„Znam da neću!“ –nadodao je. „Oprosti, molim te! Znaš i sama da sam bio živčan zbog onoga što se dogodilo. Nisam te htio udariti i nisam te htio povrijediti!“
„Ali jesi!“
„Zašto mi jednostavno ne možeš oprostiti?! Zar ne shvaćaš da mi je žao?“
„Zar ti ne shvaćaš da se bojim?!“
„Bojiš čega?“
Odmahnula sam glavom i pogledala u drugu stranu.
„Čega se bojiš?“ –upitao me.
„Izgubiti te.“ –prošaptala sam ga i pogledala ga tužnim pogledom, dok mi je srce ubrzano kucalo.
„Nećeš!“
„Želim pobjeći odavde, Paris! Znam da je to glupo i kukavički, ali želim da ti i ja živimo zajedno, daleko od svih sranja!“
„Živjet ćemo kad ovo riješimo! Ovo je i naša bitka, Dita! Znaš to i sama! Znaš da bih i ja želio živjeti s tobom bez ikakvih problema i briga, ali moramo prvo riješiti ovo!“
Uzdahnula sam.
„Obećaj mi jednu stvar.“ –pogledala sam ga ravno u oči.
„Koju?“ –upitao me.
„Nemoj me napustiti.“
Osmjehnuo mi se, pomilovao mi lice i poljubio.
„Obećajem da neću!“ –pomilovao mi je lice i zagrlio me.
Prislonila sam glavu na njegovim prsima i snažnije ga zagrlila.
Sretnih 3 godine i mjesec dana veze, B! < 3
• 00:00 • 28.07.2010. •
komentiraj • 8 •
