Part 2 ~ Chapter 05
The Red Jumpsuit Apparatus - Face Down
Nemesis me natjerala da odem s njom do grada kako bismo zajedno izabrale haljine za zabavu. Nisam bila zadovoljna niti raspoložena za to, ali s obzirom da je ona izdvojila nekoliko sati za mene, kako bi mi kupila odjeću, onda sam ja morala pretrpjeti ono što sam inače činila sa Dianom.
„Kako mi stoji?“ –upitala je pomaknuvši zavjesu.
Na sebi je nosila usku, dugu, crvenu haljinu na bretele.
„Super.“ –nasmiješila sam joj se.
„Ne izgledam debelo?“ –pogledala se u ogledalo.
„Ne znam otkud ti to! Uostalom, crna boja te čini mršavijom!“
„Sigurno?“
„Da, Nemesis!“
„Super! Onda ju sigurno kupujem, a sada moramo potražiti nešto za tebe!“
„Najrađe bih otišla sa hlačama!“
„Zašto nisi uzbuđena?“
„Rekla sam već jučer da ne volim zabave; pogotovo ne nakon što...“
„Nakon što?“ –pogledala me.
Odmahnula sam glavom, dignula se sa stolice i laganim korakom otišla pogledati koju bih haljinu mogla kupiti. Nisam ih pretjerano voljela nositi, ali kad sam morala onda jesam.
„Jesi li našla nešto što ti se sviđa?“ –Nemesis se stvorila kraj mene.
„Ne baš.“ –odgovorila sam gledajući u vješalice.
„Što kažeš na plavu, ljubičastu ili crvenu?“
Pokazala mi je slične haljine kao onu koju je ona izabrala, ali ove koje je meni pokazala bile su kraće.
„Ljubičasta mi se sviđa!“ –uzela sam vješalicu i otišla do svlačionice.
Povukla sam zavjesu i počela skidati odjeću sa sebe.
„Tko je Paris?“ –upitala me.
„Prijatelj.“ –odgovorila sam skidajući starke.
„Što se dogodilo među vama?“
„Zar moramo pričati o tome?!“
„Kako želiš, ali znaj da sam osoba s kojom bez problema možeš pričati o bilo čemu!“
Uzdahnula sam i obukla haljinu.
„Rekao mi je da me voli.“ –rekla sam.
„Oh... A ti ga ne voliš?“ –nadodala je.
„Volim, ali slomila sam mu srce.“
„Kako?“
„Rekla sam mu da ne pripada mome svijetu.“
„Zašto?!“
„Jer sam došla ovdje.“
„I pustila ga unatoč tome što ga voliš?!“
„Hector mi je osigurao da će svi oni biti na sigurno ako odem s njime. Da, spustila sam ga! Volim ga toliko da sam ga pustila kako bi bio u potpunosti na sigurnom! Sada me mrzio...“
„Ja ne...“ –maknula je zavjesu. „Odlično ti stoji!“
„Uhm... Hvala...“ –promrmljala sam.
„Uglavnom, ja ne mislim da te mrzi! Ne možeš mrziti osobu koju voliš!“
Uzdahnula sam i spustila pogled.
„Nisi mu vidjela lice.“ –promrmljala sam.
„Svejedno mislim da nije tako!“ –rekla je odlučno. „Čekam te kod kase!“
Klimnula sam glavom, a ona je ponovno povukla zavjesu. Neko vrijeme sam gledala u svoj odraz. Razmišljala sam o Parisu, ponovno. Zapravo, o njemu sam neprestano razmišljala iako sam se trudila zaboraviti ga. Bilo je preteško.
Skinula sam haljinu sa sebe, obukla odjeću s kojom sam došla, te otišla do Nemesis koja me čekala kraj kase. Pričekala sam neko vrijeme da blagajnica završi sa svojim poslom, a zatim se uputila sa prijateljicom izvan trgovine.
Ispred nas je dočekao vozač koji nam je otvorio stražnja vrata automobila, a nas dvije smo ušle u njemu.
„Zbog čega ne smijemo same ići do grada?“ –upitala sam.
„Hector se boji da bi nam netko nešto mogao napraviti.“ –odgovorila je. „Stanovnici baš i ne vole one koji dolaze iz kraljevstva.“
„Zašto?“
„Pogodi.“
„Zbog Adonisa?“
„A-ha! Stvari su se promijenile otkad je on na vlasti. Ne sjećam se baš jer sam bila malo starija od tebe, ali čujem što pričaju drugi!“
„Ne brini se. Rije...“
Stavila mi je ruku na usta i pokazala u vozača, te mi rekla da zašutim. Klimnula sam glavom. Ponekad sam stvarno trebala prvo razmisliti što trebam i mogu reći. Trebala sam biti oprezna sa temom o tome kako ćemo uništiti Adonisa jer smo samo Hector, Deimos, tanatos, Nemesis i ja znali što će se dogoditi. Trebali smo prvo razmotriti činjenice, pa onda pronaći stanovnike koji mu se misle suprotstaviti. Nakon što mi je Nemesis rekla da ga većina mrzi, moguće je da dođe do pobune prije nego to očekujemo.
***
Neko sam vrijeme stajala u sobi obučena, spremna za odlazak na svoju zabavu, ali nisam bila raspoložena za to. Najrađe bih voljela da mogu ostati u sobi ili pak se prošetati negdje, ali nažalost, morala sam krenuti u na zabavu.
Duboko uzdahnuvši krenula sam prema vratima i otvorila ih, a iznenadila sam se vidjevši Tanatosa pred sobom.
„Upravo sam dolazio po tebe.“ –rekao je nasmiješeno.
„Hah, znala sam da bi netko došao da se nisam pojavila!“ –uzdahnula sam.
„Zar ti stvarno nije do zabave?“
„Stvarno nije.“
„Pokušat ćemo te spasiti nakon što upoznaš sve važne ljude.“
„Koliko ih ima?“
Pogledao me osmijehom na licu.
„Dosta, jelda?“ –uzdahnula sam.
Klimnuo je glavom, a ja sam se lagano udarila rukom po čelu, spuštajući se niz stepenice.
„Vidjet ćeš da će sve proći kako treba.“ –otvorio je vrata.
Iznenadila sam se vidjevši koliko je ljudi zapravo bilo u onoj prostoriji, a osjećala sam kako mi se obrazi žare. Inače nisam voljela kad me netko gledao, ali postajalo bi mi neugodno kad bi me toliko ljudi promatralo.
„Nisi mi rekao da ih ima toliko!“ –promrmljala sam.
„Nemoj se obazirati na njih.“ –ispružio mi je ruku, a ja sam ju uhvatila.
Pokušala sam ne zamišljati o tome koliko me ljudi promatralo dok sam silazila niz stepenice. Gledala sam ispred sebe uzdignute guave, ne razmišljajući ni o čemu, a to mi je inače pomagalo u smirivanju.
„Preuzet ću ja Ditu.“ –prišao nam je Hector.
Tanatos je klimnuo glavom, maknuo se u stranu, a brat mi je ispružio ruku.
Koračali smo crvenim tepihom, a gosti su se počeli klanjati. Zbunjeno sam gledala oko sebe. sve je ono bilo čudno i novo za mene. inače bi se demoni klanjali preda mnom kad bi me molili za milost, a sada su to činili zbog mog položaja u društvu.
Hector i ja popeli smo se stepenicama do Adonisa koji je sjedio na stolici. Brat mi je rekao da sjednem s lijeve strane, a on je morao sjetiti s desne, također kraj mog strica.
„Upoznat ćeš važne ljude iz našeg Svijeta.“ –rekao je Adonis.
„Jedva čekam!“ –zakolutala sam očima i odmahnula glavom.
Nadala sam se da će ona večer proći što prije.
***
Najmanje sat vremena sam upoznavala razne demone, vampire i vukodlake koji su radili za mog strica i uz to su bili kraljevske krvi. Pogledom bih, svako toliko, molila Hectora da me makne odande, ali odmahivao je glavom.
„Slobodna si sada.“ –rekao je Adonis.
„Hvala!“ –nasmiješeno sam se dignula sa stolice.
Hector je odmah krenuo za mnom, a onda smo stali sa strane. Natočila sam vino u čašu i popila malo gledajući u goste koji su me nasmiješeno fiksirali.
„Nadam sam se da još dugo neće ovako!“ –uzdahnula sam.
Imala sam osjećaj da me brat nije slušao, pa sam pogledala u njega i shvatila da imam pravo. Gledao je nekoga malenim osmijehom na licu, a kad sam pogledala u smjeru shvatila sam da gleda u Nemesis koja mu se također smješkala razgovarajući sa nekim djevojkama.
„A da ju odeš pitati za ples?“ –uzvratila sam.
„Molim?“ –pogledao je u mene.
„Idi pitati Nemesis za ples.“
Pogledao je u nju, a onda ponovno u mene.
„Što čekaš?!“ –viknula sam.
„Misliš da će pristati?“ –upitao me.
„Odi, pa otkrij!“
Uzdahnuo je, a ja sam ga progurala kako bi se požurio. Pogledao me, a ja sam mu gestom ruke pokazala da nastavi hodati dalje. Odmahnula sam glavom i nasmiješila se. popila sam do kraja vino koje je ostalo u čaši, a zatim ju ponovno napunila. Kad sam pogledala kamo se Hector nalazio vidjela sam da pleče s Nemesis. Oboje su imali osmijeh na licu i izgledali jako sretno.
„Mogu piti sa princezom ili je zauzeta?“ –upitao me Deimos.
„Naravno da možeš.“ –odgovorila sam. „Vidjet ćeš da ne možeš popiti koliko i ja.“
Nasmiješio se, napunio čašu vinom i kucnuo se s mojom.
„Živjela!“ –podignuo ju je i popio sve ono što je bilo u njoj.
„Znači, eksat ćemo!“ –nacerila sam se i popila vino.
„Past ćeš do kraja večeri, ako budeš mene pratila!“
„To ćemo još vidjeti!“
Napunio je svoju i moju čašu, a zatim smo oboje popili na eks napitak.
***
Nisam znala koliko je sati bilo, ali zato sam znala da sam ponovno bila pijana. Naravno, Deimos je bio pijan, vidjelo se to po njegovom ponašanju, ali niti on niti ja nismo htjeli popustiti.
„Mislim da vam je objema dosta!“ –prekinuo nas je Tanatos.
„Tek smo počeli!“ –rekla sam mu uvrijeđeno.
„Tebi pogotovo!“
„A-ha!!! Pobijedio sam!“ –uzvratio je Deimos.
„Hej. Još nisam odustala!“
„Tanatos je rekao da ti je dosta!“
„Ne zanima me što je rekao! Ja idem dalje!“
„Nitko od vas dvoje ne ide dalje!!!“ –nadodao je tanatos.
Deimos i ja smo zakolutali očima i krenuli popiti vino koje nam je ostalo u čašama, ali ih je Tanatos uzeo.
„Ozbiljan sam, djeco!“ –rekao je ljutito.
„Prekidaš zabavu!“ –uvrijeđeno će Deimos. „Oh, vidi, pronašao sam si novu zanimaciju! Uživajte!“
Potrčao je prema curama, a ja sam zakolutala očima.
„Izdajnik.“ –promrmljala sam.
„Obećao sam Hectoru da ću paziti da se ne napiješ!“ –uzvratio je Tanatos. „A prekršio sam ga!“
„Nisam pijana!!! I gdje je Hector?!“
„Pleše s Nemesis... satima, satima i satima...“
Klimnula sam glavom i osmjehnula se. Ugledala sam Khalia kako mi se približava, pa sam se ispričala Tanatosu i krenula prema slugi znajući da nosi Dianino pismo.
„Izvolite.“ –ispružio mi ga je.
„Hvala!“ –osmjehnula sam mu se.
Klimnuo je glavom i pomaknuo se u stranu poklonivši mi se, a ja sam prošla kraj njega. izašla sam na terasu unatoč tome što je bilo užasno hladno jer je padao snijeg. Počela sam čitati njeno pismo.
„
Draga Dita,
moram te HITNO vidjeti! Radi se o Parisu!
Voli te Diana“
• 10:14 • 17.06.2010. •
komentiraj • 15 •
